作曲 : Tradicionalna
Тихо ноћи, моје злато спава,
над главом бисера јој од грана.
А на грани ко да нешто бруји,
то су мали сићани славуји.
Жице преду од свилена гласа,
откали јој дувак до појаса.
Прекрили јој и лице и груди
да се моје злато не пробуди.
Тихо ноћи, моје злато спава,
блиједи мјесец небом обасјава.
Тихо појте малени славуји,
да се моје злато не пробуди.