作曲 : Zoran Zonde Stojanovski/Aleksandar Tarabunov
Празен град, гласна тишина.
Чуден сон, магла во светлина.
Чекорам сам, барам познат траг,
Немам сила, фали дел од нас.
Полу-буден, твојот глас патува,
Како ехо, звук во празнина.
Не можам пак, а толку сакам јас,
Да се вратам, да се разбудам.
Не ја галам таа црна коса јас,
Не ја палам таа искра пак во нас.
Оди ти, каде гледаш ли?
Друг да гориш со длабок поглед твој.
Не ја галам таа црна коса јас,
Не ја палам таа искра пак во нас.
Оди ти, рушиш мостови,
Лажна надеж, души да се спојат пак.
Полу-буден, твојот глас патува,
Како ехо, звук во празнина.
Не можам пак, а толку сакам јас,
Да се вратам, да се разбудам.
Не ја галам таа црна коса јас,
Не ја палам таа искра пак во нас.
Оди ти, каде гледаш ли?
Друг да гориш со длабок поглед твој.
Не ја галам таа црна коса јас,
Не ја палам таа искра пак во нас.
Оди ти, рушиш мостови,
Лажна надеж, души да се спојат пак.